Штампа

Др Гордана Јовић-Кривокапић

Виши научни сарадник
Биографија:
  • Датум и година рођења: 22. 08.1953.
  • Место рођења: Београд.
  • Школовање: Факултет: 1978, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за општу и националну историју. (Б.А.)
  • Магистарска теза: 1984, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Оделење за историју, "Српска народна самостална странка у Краљевини Хрватској и Славонији 1903-1914". (М.А.)
  • Докторска теза: 1996, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Оделење за историју, "Народна радикална странка у Краљевини СХС/Југославији измедју два светска рата. Социјалне основе и организациона структура". (ПхД)
  • Запослење: 1981, Институт за новију историју Србије.
  • Област интересовања: Национални препороди и покрети на југословенском простору, југословенски покрети и идеја, стварање југословенске државе, национално политичке организације, пре свега полотичке партије на југословенском простору, социјалне основе и организационе структуре тих организација.
Библиографија:
Монографије:
  • Српска народна самостална странка 1903-1914, Просвјета, Загреб 2000, стр. 160.
  • Оклоп без витеза. О социјалним основама и организационој структури Народне радикалне странке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), ИНИС, Београд 2002, 493.

Чланци и студије:

  • "Глина и Глински крај на прелому столећа (1903-1914)", у монографији : Глина 1284-1941-1984, Загреб 1987, стр. 1235-1240.
  • "Скупштински покрет и политичка активност Српске самосталне странке у: Краљевини Хрватској и Славонији 1903-1905. године", Радови, вол. 22, Загреб 1989, стр. 95-111.
  • "Француско видјење унутрашње политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у време њеног конституисања 1918-1921. године", Зборник радова "Француско-југословенски односи" (Рецуеил дес Травауx "Раппортс Францо-yугославес"), књ. 10, Београд 1989, стр. 248-256.
  • "Русија у Пашићевом пројекту спољнополитичке организације нове југословенске државе у јесен 1918. године", Токови 1-2, Београд 1993, стр. 5-11.
  • "Социјална структура Народне радикалне странке (1918-1929): скица”, у: Зборнику радова Србија у модернизацијским процесима XX века, Београд 1994, стр. 317-333.
  • "Типологија радикалске елите и радикалска база 1918-29. године”, Токови историје 3-4, Београд 1997, стр. 73-89.
  • "Друштво за просвећивање жене и заштиту њених права – радикали и женско право гласа после Првог светског рата”, у: Зборник радова Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века, 2, Положај жене као мерило модернизације, Београд 1997, стр. 299-309.
  • "Радикалски концепт нове југословенске државе 1918-1929. године”, Токови историје 1-2/2000. Београд 2000, стр. 47-55.
  • “Француска дипломатија на југословенском простору 1918-1940: посматрање простора – начин и смисао”, Токови историје 3-4/2002, ИНИС, Београд 2002, с. 29-39.
  • “Срби у Хрватској према хрватској државној идеји на прелому 19. и 20. столећа”, Дијалог повјесничара-историчара 5, Херцег Нови 2.-4.ожујка 2001., Загреб 2002, с. 173-191.
  • “Положај Срба у Хабзбуршкој Монархији и избијање Првог светског рата: Срби у Краљевини Хрватској и Славонији од јула до децембра 1914. године, Дијалог повјесничара-историчара 7, Београд 20.-22. септембра 2002.,Загреб 2003, с. 213-229.
  • “Различити приступи историји југословенске идеје и државе”. (Критички есеј поводом зборника Дејана Ђокића (ед.), Yугослависм. Хисториес оф а фаилед идеа 1918-1992, Хурст & Цомпанy, Лондон 2003, 356), Токови историје 3-4/2003, ИНИС, Београд 2004, с. 111-127.
  • “Сведок и историчар”. (Поводом књиге Јелене Гускове Историја југословенске кризе 1990-2000, 1-2, ИГАМ, Београд 2003, с. 467+516.), Токови историје 3-4/2004, ИНИС, Београд 2005, с. 139-149.
  • “Како је Француска видела Краљевину СХС/Југославију: њено разумевање етничке природе југословенских народа и југословенске државе“, (Есеји), Токови историје 3-4/2005, ИНИС, Београд 2005, 269-279.
  • "Два приступа балканском и југословенском простору: употреба француских извора код Марије Тодорове и Трајана Стојановића", Токови историје 1-2/2006, стр. 239-246.
  • „Како је Француска видела југословенску краљевину 1918-1929, посебно хрватско питање. Зборник радова Писати историју Југославије : виђење српског фактора, Београд 2007, с. 375-397.
  • „Француска, Срби и хрватско питање“, Зборник радова Срби и Југославија – држава, друштво, политика, Београд 2007,267 – 281.
  • „Срби у Краљевини Хрватској и Славонији на прелому 19. у 20. столеце – време стварања “Привредника”, у Српско привредно друство “Привредник” кроз три вијека, Загреб 2009, стр. 84-94.
  • „Ла перцептион франçаис, де л’еспаце yоугославе ентре лес деуx гуеррес: л’амитиé францо-сербе ет лес интéретс стратéгиqуес франçаис“, Лес релатион Францо-Yоугославес данс л’ентре-деуx гуеррес (1918–1940), Етудес данубиеннес То,е XXИИИ. НУМЕРОС 1-2, Аннéе 2007 (публиé), 173–189.
  • „Изазов писања о српско-француским односима“, Токови историје 1-2 (2009), Београд 2009, стр. 193-207.
  • „Ле пројецт yоугославе францаис ау дебут де вингтиеме сиецле : ентре ла протецтион де л’интерет сербе ет ла qуестион цроате“, данс Ла аллианце францо-сербе : 1870-1945, ед. Дусан Т. Батаковитцх, Белграде 2008, стр. - .
  • и др.