Штампа

Др Мирослав Перишић

Виши научни сарадник

  • БИОГРАФИЈА

    Рођен је 4. децембра 1959. године на Убу. Гимназију је завршио у Ваљеву, а студирао, дипломирао, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету – Одељење за историју Универзитета у Београду. По завршетку студија једну школску годину био је професор у средњој школи, затим три године кустос-историчар у Народном музеју Ваљево, девет година  професионални уредник за историографију у издавачком сектору Војноиздавачког и новинског центра у Београду, а од 1997. до 2007. године радио је у Институту за новију историју Србије, где је и сада ангажован на научном пројекту  у својству спољног сарадника у научном звању вишег научног сарадника. На дужности директора Архива Србије налази се од 2007. године. Члан је Одбора за историју Срба у 19. веку САНУ, руководилац Одјељења за историју Андрићевог института и члан Међународног Одбора за обележавање стогодишњице Првог светског рата у Андрићевом институту у Андрићграду.

    Главна поља  научног интересовања др Мирослава Перишића су усмерена ка националној историји 19. и 20. века,  а у оквиру тог тематског комплекса посебно ка историји града и грађанског живота у Србији, дипломатској историји, историји Првог светског рата и историји елита. Аутор је више од 150 научних и стручних радова, од којих 6 самосталних монографија у 8 издања, 5 монографија у коауторству ивише од 20 зборника докумената и приређивачких дела. Аутор је или коаутор већег броја архивистичких изложби, сталних изложбених музеолошких поставки и пратећих каталога. Учесник је бројних домаћих и међународних научних скупова и конференција у земљи и иностранству (Париз, Москва, Варшава, Брно, Свети Стефан, Марибор, Печуј, Државни универзитет La Sapienzaу Риму, Мадрид, Истанбул) и најзначајнијих међународних архивистичких конференција (Квебек, Малме, Куала Лумпур, Малта, Париз). Предавања по позиву држао је на Државном универзитетуLa Sapienzaу Риму, на Универзитетима у Љубљани и Копру и на Академском скупу у Мадриду. Одржао је више уводних реферата штампаних у целини на домаћим и међународним научним конференцијама. Иницијатор је и руководилац свеобухватног пројекта заштите и истраживања архивске грађе при српским православним црквеним општинама, епархијама и црквама у Трсту, Бечу, Сентандреји, Дубровнику и Лондону, утемељивач серија издања Архива Србије: Историја српске дипломатије – документа, Лични фондови, Административни фондови, Визуелна историја, Библиотеке Подсећања,Мале библиотеке Архива Србијеи серије Из историје Архива Србије.Идејни је творац и руководилац пројекта истраживања архивске грађе значајне за историју српског народа у руским архивима Москви, у Државном архиву у Дубровнику, Државном архиву у Венецији и Османском архиву у Истанбулу, а у оквиру програмске делатности Архива Србије (истраживање архивске грађе у страним архивима значајне за историју српског народа). Руководилац је међународног научно-истраживачког пројекта Москва – Србија, Београд – Русија 16-20. век, у оквиру којег су објављена 4 тома архивске грађе из руских и српских архива и руководилац пројекта Србија у Првом светском рату у више томова. Истраживачко искуство стицао је у домаћим и страним архивима (Праг, Москва, Трст, Дубровник, Беч, Сарајево, Лондон). Организатор је или члан организационих одбора више међународних и домаћих научних скупова и конференција, члан бројних радних група и стручних тела, програмски сарадник за архивску делатност међународног Форума словенских култура, председник Радне групе за израду Нацрта закона о архивској грађи и архивској делатности, председник Комисије за стручни испит из архивске делатности, главни и одговорни уредник едиције Водич кроз архивску грађу Србије, члан више комисија за одбране докторских дисертација, магистарских и мастер радова на Филозофском факултету Универзитета у Београду, уредник више десетина историографских и архивистичких издања, члан више редакција стручних часописа и Редакције Студије и монографије Института за новију историју Србије. Уредник је издања Андрићевог института у едицији Знакови, научног часописа Векови у издању Андрићевог института у Андрићграду и стручни консултант и учесник серијала емисија Радио-телевизије Република Српска Рат за цивилизацију.

    У периоду његовог руковођења Архив Србије је добио Сретењски орден II реда Председника Републике Србије, Орден Светог Саве првог реда Српске православне цркве и Грамату Српске православне црквене општине у Трсту.

    Др Мирослав Перишић је добитник Плакете града Ваљева 1997. године за књигу Ваљево, град у Србији крајем 19. века, Грамате Српске православне црквене општине у Трсту 2009. године, ''Златне архиве'' Фондације Александра Арнаутовића за допринос унапређивању архивске делатности 2013. године и Награде Града Београда за друштвене и хуманистичке науке 2017. године (са Јелицом Рељић) за књигу Култура Срба у Трсту 1751-1914.


    Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

    (Избор)

     

    МОНОГРАФИЈЕ

    1. Прота Матеја Ненадовић, Живот и рад, Међуопштински историјски архив Ваљево, Ваљево1984, 105.

    2. Ваљево град у Србији крајем 19. века, Историјски архив Ваљево, Ваљево 1997, 376.

    3. Ваљево град у Србији крајем 19. века, Друго издање, Институт за новију историју Србије – СО Ваљево, Београд – Ваљево 1998, 385. 

    4. Либерали и либерализам у Србији 19. века, Центар за либерална истраживања, Београд 2004, 285.

    5. Од Стаљина ка Сартру. Формирање југословенске интелигенције на европским универзитетима 1945-1958, Институт за новију историју Србије, Београд 2008, 555.

    6.Балкански ратови/Balkan Wars/ Балканские войни(аутори: Мирослав Перишић, Милић Милићевић, Бранко Богдановић), серија Визуелна историја/Visualhistory, књига 1, Архив Србије/Archives of Serbia/Архив Сербии, Београд/Belgrade/Белград 2010, 492.

    7.Од Стаљина ка Сартру. Формирање југословенске интелигенције на европским универзитетима 1945-1958, (Друго издање), Завод за уџбенике, Београд 2012, 581.

    8.Култура Срба у Дубровнику 1790-2010 (Г. Спаић, Ј.Рељић, М. Перишић), Архив Србије –Српска православна црквена општина у Дубровнику, Београд 2012,425.

    9.Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010 (izdanje na hrvatskom jeziku), autori: G.Spaić, J.Reljić, М.Perišić, Srpska pravoslavna crkvena općina u Dubrovniku – Аrhiv Srbije, Dubrovnik2012, 426.

    10.Дипломатија и култура, Институт за новију историју Србије – Народна библиотека Србије, Београд 2013, 156.

    11.Сарајевски атентат. Повратак документима, Андрићев институт, Библиотека ''Знакови'', Књига 1, Андрићград – Вишеград 2014, 523.

    12.Култура Срба у Трсту 1751-1914, (М. Перишић, Ј. Рељић), Архив Србије – Српска православна црквена општина у Трсту, Београд 2016, 483.

    13.La Serbia e i Serbi/Србија и Срби 1914-1918, (М.Перишић, Ј. Рељић), Comunita Religiosa Serbo-Ortodossa di Trieste, Trieste 2017, 271.

     

    ЗБОРНИЦИ ДОКУМЕНАТА И ПРИРЕЂИВАЧКА ДЕЛА

    1. Др Владимир Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше  ратно санитетско искуство (приредили: М. Јовановић, М.Перишић), Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 955.

    2. Живети у Београду 1837-1841. Документа Управе Града Београда, књига 1, (М. Ристовић, Д. Стојановић, П. Марковић, М. Перишић, М. Јовановић). Историјски архив Београда, Београд 2003, 530. 

    3. Живети у Београду 1842-1850. Документа Управе Града Београда, књига 2, (М. Ристовић, Д. Стојановић, П. Марковић, М.Перишић, М. Јовановић), Историјски архив Београда, Београд 2004, 640.

    4. Модерна српска држава 1804-2004.Хронологија. (Аутори-редактори: Љубодраг Димић, Љубинка Трговчевић Митровић, Милан Ристовић, Мирослав Јовановић, Дубравка Стојановић, Предраг Марковић, Бранка Прпа, Мирослав Перишић), Историјски aрхив Београда, Београд 2004, 536.

    5. Живети у Београду 1850-1867. Документа Управе Града Београда, књига 3, (М. Ристовић, Д. Стојановић, П. Марковић, М.Перишић, М. Јовановић), Историјски архив Београда, Београд 2005, 650.

    6.Милан Трипковић – историчар (М. Перишић, Љ.Димић), Ваљевска гимназија, Библиотека ''Професори Ваљевске гимназије'', Књига 4, Ваљево 2005, 80.

    7. Живети у Београду 1868-1878. Документа Управе Града Београда, књига 4, (М. Ристовић, Д. Стојановић, Г. Милорадовић, М.Перишић, М. Јовановић), Историјски архив Београда, Београд 2006, 574.

    8. Живети у Београду 1879-1889.Документа Управе Града Београда, књига 5, (М. Ристовић, Д. Стојановић, М. Јовановић, М. Перишић, Г. Милорадовић), Историјски архив Београда, Београд 2007, 614.

    9. Живети у Београду 1890-1940. Документа Управе Града Београда, књига 6, (М. Ристовић, Д. Стојановић, М. Јовановић, М. Перишић, Г. Милорадовић), Историјски архив Београда, Београд 2008, 705. 

    10. Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-1914/ Consolato generale DelRegno di Serbia a Trieste, књига 1/Volume 1(приредили: др Мирослав Перишић, др Светозар Рајак, Јелица Рељић/Redazione di Dr. Miroslav Perišić, Dr. Svetozar Rajak,Jelica Reljić, СеријаИсторија српске дипломатије – документа/Storia della diplomaziaserba – Dokumenti, Архив Србије/Archivio della Serbia, Београд 2009/Belgrado 2009,632.

    11. О приступу прошлости. Пример једног историјског извора (М. Перишић, Б. Мајданац), Институт за новију историју Србије, Београд 2010, 247.

    12.Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-1914/ Consolato  generale DelRegno di Serbia a Trieste, Књига 1/Volume 1, Друго издање/Seconda edizione (приредили: др Мирослав Перишић, др Светозар Рајак, Јелица Рељић/Redazione diDr. MiroslavPerišić, Dr. Svetozar Rajak, Jelica Reljić,СеријаИсторија српске дипломатије – документа/Storia della diplomazia serba – Dokumenti, Архив Србије/Archivio dellaSerbia, Београд/Belgrado 2013, 632.

    13.Москва – Србија, Београд – Русија, том 3, друштвено-политичке и културне везе 1878-1917/ Москва – Сербия, Белград – Россия, том 3, Общественно-политические и културние свяази 1878-1917 (А. Л. Шемјакин, Е. В. Иванова, М. Перишић, А. Тимофејев, Г. Милорадовић), Главное архивное управление города Москви – Архив Србије, Москва – Белград/Москва – Београд 2012, 703.

    14. Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије, (приредили: М. Перишић, Ј. Рељић, А. Марковић, Б. Богдановић), Архив Србије, Београд 2014, 259.

    15.Први светски рат у документима Архива Србије, том 1, 1914, (приредили: М. Перишић, А. Марковић, Љ. Шкодрић, Б. Богдановић), Архив Србије, Београд 2015, 676.

    16.Дипломатско представништво Србије у Цариграду 1830-1858/ Diplomatic Representation of Serbia 1830-1858, Том 1/Volume 1, Серија Историја српске дипломатије књига 2/Volume History of Serbian Diplomacy Documents, Book 2, (приредили: М. Перишић, А. Марковић, С. Рајак/ Prepared by: M. Perišić, A. Marković, S. Rajak), Архив Србије/Archives of Serbia, Београд 2015/ Begrade 2015, 671.

    17. Дипломатско представништво Србије у Цариграду 1859-1868/ Diplomatic Representation of Serbia 1830-1858, Том 2/Volume 2, серија Историја српске дипломатије књига 2/Volume History of Serbian Diplomacy Documents, Book 2, (приредили: М. Перишић, А. Марковић, С. Рајак/ Prepared by: M. Perišić, A. Marković, S. Rajak) Архив Србије/Archives of Serbia, Београд 2015/ Begrade 2015, 593.

    18. Краљевина Србија и Краљевина Шпанија/El Reino de Serba y El Reino de Espana, приредили: М. Перишић, Љ. Шкодрић, Ј. Рељић, Архив Србије, Београд 2017, 198.

    19.Српска књижевна задруга 1892-1914– документа, (Ј. Рељић, М.Перишић), Мала библиотека Архива Србије, књига 2, Архив Србије, Београд 2017, 302.

    20.Посланство Краљевине Србије у Лондону, том 1, 1881-1890, (приредили: С. Рајак, М. Перишић, Д. Ристић, серија Историја српске дипломатије – документа, књига 7, Архив Србије, Београд 2018, 522 /Legation of the Kingdom of Serbiain London, Volume 1, 1881-1890, Prepared by S. Rajak, M. Perišić, D. Ristić, History of Serbian Diplomacy – Documents, Archives of Serbia, Belgrade 2018, 522.

    21.Посланство Краљевине Србије у Лондону, том 2, 1891-1895, (приредили: С. Рајак, М. Перишић, Д. Ристић, серија Историја српске дипломатије – документа, књига 7, Архив Србије, Београд 2018, 542 /Legation of the Kingdom of Serbiain London, Volume 2, 1891-1895, Prepared by: S. Rajak, M. Perišić, D. Ristić, History of Serbian Diplomacy – Documents, Archives of Serbia, Belgrade 2018, 542.

     

    ЧЛАНЦИ У ЧАСОПИСИМА И ЗБОРНИЦИМА РАДОВА И ОДЕЉЦИ У КЊИГАМА

    1. Једна књига у два времена, поговор у књизи В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 864-868.

    2. Писмо др. Владана Ђорђевића, др. Влади Станојевићу поводом израде књиге Историја српског војног санитета, писано 14. јула 1925. године у Бечу, (приредили: М. Јовановић, М. Перишић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 869-873.

    3. Писмо др. Владана Ђорђевића, др. Влади Станојевићу, као допуна писма писаног 14. јула 1925. године, (приредили: М. Јовановић, М. Перишић) у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 873-874. 

    4.Писмо доктора Сергеја Квинтилијановича Софотерова неименованом доктору који је завршио медицину у Русији, поводом изласка из штампе књиге др. Владе Станојевића Историја српског војног санитета, писано у Сарајеву 26. децембра 1925, (приредили: М. Јовановић, М. Перишић), у: В. Станојевић,Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 874-882.

    5. Др Владимир Станојевић (1886-1978), (аутори биографије: М. Јовановић, М.    Перишић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 883-886.

    6. Биографије лекара, аутора текстова у: Наше ратно санитетско искуство, (аутори: М. Јовановић, М. Перишић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 887-900.

    7. Библиографија радова на тему историје српског војног санитета и историје    здравствене културе Србије од 1804. до 1918. објављени између 1925. и 1990. године (М. Перишић, М. Јовановић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар,    Београд 1992, 911-930.

    8. Један дан у Ваљеву крајем 19. века. Прилог проучавању историје свакодневног живота, у: Годишњак за друштвену историју, 2, Београд1994, 109-121.

    9. Врање у историјској статистици с краја XIX и почетка XX века, у: ''Девет векова Врања'', Врање 1993/94, 93-100.

    10.Ваљево у токовима модернизације у другој половини XIX века, у: ''Ваљево – постанак и успон градског средишта'', Саопштења са научног скупа поводом шест векова од најстаријег помена Ваљева у историјским изворима, Народни музеј Ваљево – Одељење за историју Филозофског факултета у Београду, Ваљево 1994, 293-306.

    11.Модернизација Србије у другој половини 19. века између државних прописа и друштвене стварности, у: ''Србија у модернизационим токовима 19. и 20.века'', Институт за новију историју Србије Београд, Београд, 1994, 19-33.

    12.Ваљево на саобраћајној мапи Србије у другој половини 19. века, у: Гласник Историјског архива Ваљево, 30, Ваљево 1996, 116-131.

    13.Историчар и засвођавање историографског дела о епохи, у: ''Историчар и савремена епоха'', Историјскиинститут Црне Горе, Подгорица 1997, 121-131.

    14.Жена у друштвеном животу у Србији крајем 19. века, у: ''Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века, 2, Положај жене као мериломодернизације'', Институт за новију историју Србије, Београд 1998, 211-218.

    15.Надмоћ историје, Критика, у: Токови историје 1-4/1998, Београд 1998, 209-216.

    16.Град и грађанин у Србији крајем 19. века– могућности истраживања, Историјски записи 3-4/1998, Историјски институт Републике Црне Горе, Подгорица 1998, стр. 107-129.

    17. Списак свештеника Шабачке епархије за 1876. годину, Гласник МИАВаљево 32/1998, 185-190.

    18. Gradski životuSrbijikrajem 19. veka, u: ''Dijalog povjesničara-istoričara'',Friedrich Nauman Stiftung, Zagreb 2000, 99-116.

    19. Jugoslovenski studenti - stipendisti na evropskim univerzitetima 1945-1948. godine. Sovjetsko i francusko iskustvo,у: ''Dijalog povjesničara-istoričara'',3,Zagreb 2001, 221-239.

    20. Partija i novi identitet jugoslovenske inteligencije, u: ''Dijalog povjesničara-istoričara'', 4, Zagreb 2001, 187-195.

    21. Оснивање попечитељства внутрених дела, одељак у књизи: ''Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001'', Министарство унутрашњих послова   Републике Србије, Београд 2002, 10-14.

    22. У условима једнопартијске државе 1945-1990, (М. Перишић, М. Митровић), одељак у књизи: Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001, Министарство  унутрашњих послова Републике Србије, Београд 2002, 109-130.

    23. Prosvetna politika – vid traganja za novim identitetom jugoslovenskogdruštva (1945-1953), u: ''Dijalog povjesničara-istoričara'', 5, Zagreb 2002, 353-362.

    24.Formation Yugoslav Inteleectuals an european Universitas 1945-1958,in ''La communication dans le processus historique en faveur da la paix – lecas du Sud-est europeen, Bulletin'', 32-34, Association Intrenacionale dEtudes du Sud-Est Europeen, Bucarest 2004, p. 140-144.

    25. Sukobljene percepcije:Pogled jugoslovenskih studenata stipendista u SSSR-u na sovjetsku stvarnost 1945-1948, u: ''Velike sile i male države uHladnom ratu 1945-1955. Slučaj Jugoslavije'', Zbornik radova sa međunarodnenaučne konferencije, Beograd, 3-4. novembar 2003, Katedra za istorijuJugoslavije Filozofskog fakulteta – Beograd, Arhiv Srbije i Crne Gore – Beograd,Institut za noviju istoriju Srbije – Beograd, Centar za istraživanje hladnog rataLSE – London, Beograd 2005, 75-84.

    26. Shvatanje prošlosti u političkim pogledima liberala u Srbiji 19. veka,u: ''Dijalog povjesničara/istoričara 9'', Zagreb 2005, 101-113.

    27. Предговор (М.Перишић, Љ. Димић) у књизи: Милан Трипковић – историчар, Библиотека Професори Ваљевске гимназије, књига 4, Ваљевска гимназија, Ваљево 2005, 5-20.

    28.Posleratni Prag – slika za poređenje. Jugoslovenski studenti – stipendisti od1945. do objavljivanja Rezolucije IB, u: ''Tokovi istorije'' 1-2/2006, 82-112.

    29.Čehoslovačka javnost i Rezolucija IB-a 1948, u: ''Istorija 20. veka'' 1/2006, 103-124.

    30.  Заступљеност верске наставе у основним и средњим школама у Југославији1949. године.   Прилог историји друштва и историји укидања верске наставе, у: ''Српска теологија у двадесетом веку – истраживачки проблеми и резултати'', Православни богословски факултет, Београд 2007, 170-176.

    31.Заступљеност верске наставе у основним и средњим школама у Југославији 1949. године. Прилог историји друштва и историји укидања верске наставе,''Богословље'', Часопис Православног богословског факултета Универзитета у Београду,1(2006), Београд 2007, стр. 170-176.

    32.Свест о другачијем: Југословенски студенти у Француској 1945-1950. Између изазова Париза и верности партији, у: ''Токови историје'' 4/2006, 100-123.

    33.Велики заокрет 1950: Југославија у трагању за властитим путем. Култура – ослонац, претходница и саставни део спољне политике, у: ’’Писати историју Југославије’’, Институт за новију историју Србије, Београд 2008,237-282.

    34. Моћ документа, у: ''Депо Архива Србије – нова сазнања'', Архив Србије, Београд 2008, 5-9.

    35. Предговор/Prefazioneу књизи: Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-1914/ Consolato  generale DelRegno di Serbia a Trieste, Књига 1/Volume 1,(приредили: М. Перишић, С. Рајак,Ј. Рељић/Redazione diDr. MiroslavPerišić, Dr. Svetozar Rajak, Jelica Reljić, серијаИсторија српске дипломатије – документа/Storia della diplomazia serba– Dokumenti, Архив Србије/Archivio dellaSerbia, Београд/Belgrado 2009, 632.

    36. Концепцијски мислити историју, Поговор у: Б. Петрановић, ''Без бојазни од табу тема'', Институт за новију историју Србије Београд, Београд 2010, 485-495.

    37. Предговор(М. Перишић, А.Столић, С. Угричић) у: Идејом и животом/Through life and Thought. Заоставштина др Зорана Ђинђића у Архиву  Србије, Историјском музеју Србије и Народној библиотеци Србије/Bequest of Dr.Zoran Djindjić in the Archives of Serbia, Historical Museum of Serbia and National Librarz of Serbia, Београд 2010/Belgrade 2010, 5-8.

    38.Предговор(М.Перишић, А.Столић, С. Угричић) у: Идејом и  животом/Through life and Thought. Заоставштина др Зорана Ђинђића у Архиву Србије, Историјском музеју Србије и Народној библиотеци Србије/Bequest of Dr.Zoran Djindjić in the Archives of Serbia, Historical Museum of Serbia and NationalLibrary of Serbia,Друго издање/Second edition, Београд 2010/Belgrade 2010, 5-8.

    39.Slikadruštva u Crnoj gori krajem 19. veka u izveštajima generalnog konzulaKraljevine Srbije u Trstu, Istorijski zapisi br. 4/2010, Istorijski institut Crne Gore,Podgorica 2010, 109-123.

    40.Култура у улози претходнице спољне политике. Искуство југословенског заокрета 1950, Годишњак Факултета за културу и медијеМегатренд Универзитета у Београду, Број 4 (2012), Београд 2012, 413-429.

    41.Предговор/Prefazioneу:Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту1884-1914/ Consolato  generale DelRegno di Serbia a Trieste, Књига 1/Volume 1, Друго издање/Seconda edizione (приредили: М. Перишић, С.Рајак,Ј. Рељић/Redazione di M.Perišić, S. Rajak, J. Reljić,серијаИсторија српске дипломатије – документа/Storia della diplomazia serba –Dokumenti, Архив Србије/Archivio dellaSerbia, Београд/Belgrado 2013, 632.

    42.Архив Српске православне црквене општине у Дубровнику (М. Перишић, Ј. Рељић), у: ''Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице Цркве светог Благовештења'', Архив Србије – Српска православна црквена општина у Дубровнику, Београд 2012, 392-415.

    43.Уводна реч, у: ''Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице Цркве светога Благовештења'', Архив Србије – Српска православна црквена општина у Дубровнику, Београд 2012, 15-17.

    44.Uvodna reč, u: Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010.Iz riznice Crkve SvetogaBlagovještenja, Srpska pravoslavna crkvena općina–Arhiv Srbije, Dubrovnik 2012, 15-17.

    45. Arhiv Srpske pravoslavne crkvene općine u Dubrovniku, (М. Perišić, J. Reljić) u: Kultura Srba uDubrovniku. Iz riznice Srpske pravoslavne crkve svetoga Blagovještenja, Srpskapravoslavna crkvena općina u Dubrovniku – Arhiv Srbije, Dubrovnik 2012, 392-415.

    46.Yugoslavia of the 1950s: Socialism that Inspires Hope,(Уводно саопштење на Првој међународној конференцији ’’Баштина социјализма’’, међународног Форума словенских култура)у: Heritage of Socialism, 1stInternational Conference, Maribor 20-21. September 2012, Forum of Slavic Cultures - National Archive of Serbia, Ljubljana 2013, 19-24.

    47.Трст – међународна осматрачница Краљевине Србије, у: ''Два века модерне српске дипломатије'', Зборник радова са Научног скупа ''Два века модерне српске дипломатије'', (уредници: Ч. Попов, Д. Живојиновић, С.Г. Марковић), Балканолошки институт САНУ и Институт за европске студије. Београд 2013, стр. 137–144.

    48. The Presence of Europe in the 19th Century History of Serbia, у: ''Serbia existance and Memory, Selection of documents from the Archives of Serbia'', The Trilateral Commission Serbian Group – Archives of Serbia, On the occasion of 38th European Meeting of the Trilateral Commission in Belgrade/Serbia, Belgrade 2014, 5–11.

    49.Избијање Првог светског рата у историјској перспективи, у: ''Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије'', Архив Србије, Београд 2014, 7–17.

    50. Поћорек – Билинском, 28. маја 1913. Прилог историји питања одговорности и кривице за Први светски рат, у: Историјске свеске бр. 1, Андрићев институт, Андрићград-Вишеград 2014, 1–5.

    51. Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914/1915, у: Историјске свеске бр. 4, Андрићев институт, Андрићград-Вишеград 2014, 1–5.

    52. Да ли је Поћорек знао за припрему атентата? Извештај Јована Јовановића из Беча – Николи Пашићу у Београд, 23. децембра 1913. Прилог за предисторију Сарајевског атентата, у: Историјске свеске бр. 5, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–5.

    53. Историјска особеност једне грађанске средине. Прилог за историју Уба, у: Д. Савић ''Велики фудбал мале вароши'', Општина Уб – Установа за културу и спорт КСЦ ''Уб'', Уб 2014, 28–35.

    54.О покушајима ревизије, у: Историјске свеске бр. 6, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 5–10.

    55. Писмо Молткеа – Хецендорфу, 10. фебруара 1913, у: Историјске свеске бр. 6, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–4.

    56. Објава рата Србији 28. јула 1914, у: Историјске свеске бр. 7, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–15.

    57. Документа о Церској бици, (приредили: Ј. Рељић, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр. 8, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград, 1–8.

    58. Српски фронт на Дрини 1914 – документа, (приредили: Ј. Рељић, А. Кос, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр.9, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–10.

    59. Стране медицинске мисије у Србији 1914 – документа, Први део, (приредили: Ј. Рељић, А. Кос, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр. 10, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 25–33.

    60. Стране медицинске мисије у Србији 1914 – документа, Други део, (приредили: Ј. Рељић, А. Кос, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр. 11, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 31–38.                                                                             

    61. Колубарска битка – документа, (приредили: М.Перишић, А. Марковић), у: Историјске свеске бр. 12, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–16.

    62. Моје ратно крштење. Из Мемоара Боривоја Јосимовића, једног од 1300 каплара о ступању у ђачку чету у Скопљу, у: Историјске свеске бр. 12, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 17-19.

    63. Први светски рат у документима Архива Србије/ Предговор, у: ''Први светски рат у документима Архива Србије'', том 1, 1914, Архив Србије, Београд 2015, 9-38.

    64.Дипломатско представништво Србије у Цариграду/Предговор/Preface, у. ''Дипломатско представништво Србије у Цариграду, том 1 1830-1858'', Архив Србије, Београд 2015, 7-18.

    65.Дипломатско представништво у Цариграду/Предговор/Preface, у: ''Дипломатско представништво Србије у Цариграду, том 2, 1859-1868'', Архив Србије, Београд 2015, 5-10.

    66.Историјска упоришта и савремене могућности употребе традиције и културног наслеђа. Европска вертикала српске историје у 19. веку, у: ''Традиција и трансформација. Политичке и друштвене промене у Србији и Југославији у 20. веку'', Институт за новију историју Србије, Београд 2015, 17-27. 

    67. Ратни заробљеници 1914, у: Историјске свеске бр. 13, Андрићев институт, Андрићград 2015, 1-17.

    68. Како су европске империје кренуле у рат 1914, у: Историјске свеске, број 15, Андрићев институт, Андрићград 2015, 1-8.

    69.Дипломатски извештаји из Беча 1874-1914. Прилози за историју српско-аустроугарских односа, у: Историјске свеске бр. 16, Андрићев институт, Андрићград 2015, 1-9.

    70. Српско-аустроугарски односи 1874-1914. у извештајима српских посланика у Бечу(део 2), у: Историјске свеске бр. 17, Андрићев институт, Андрићград 2015, 17-32.

    71.Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу(део 3),Историјске свеске, Андрићев институт, Андрићград 2015, 8-21.

    72. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу(део 4),Историјске свеске бр. 19, Андрићев институт, Андрићград 2015, 12-30.

    73. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу(део 5), Историјске свеске бр. 20, Андрићев институт, Андрићград 2015, 17-51.

    74. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу (део 6), Историјске свеске бр. 21, Андрићев институт, Андрићград 2015, 35-59.

    75. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу (део 7),Историјске свеске бр. 22, (приредили: М. Перишић, Ј. Рељић, С. Рајак), Андрићев институт, Андрићград 2015, 19-34.

    76.Ванвременска димензија архива, у: Архиви у Србији том 1-2, Архив Србије, Београд 2016, 7-13.

    77. La Serbia negli anni he nanno cambiato il mondo/Србија у годинама које су промениле свет, у: ’’La Serbia e i Serbi 1914-1918’’, Comunita Religiosa Serbo-Ortodossa di Trieste, Trieste 2017, 25-59.

    78..Да ли је Аписово писмо поуздан историјски извор, у: ''Србија и Руска револуција 1917. Нове теме и изазови'', Тематски зборник радова, Институт за новију историју Србије – Институт славјановеденија Россијској академији наук, Београд 2017, 65-84.

    79.Српско грађанство у Трсту и ''балкански трошан свет''. Мост ка духовној и државној обнови Србије у 18. и 19. веку, Зборник радова ''Мост у књижевности, историји и кинематографији'', Андрићев институт, Андрићград 2017, 111-138.

    80.On Inteligence of Austro-Hungarian authorities about the preparation of the assassination in Sarajevo, 28. June 1914, ''Documents of the First World War'', Symposium Proceedings,Osmanli Arsivi Daire Baskanligi, Istanbul 2017, 247-251.

    81.Краљевина Србија и Краљевина Шпанија. Културне везе и успостављање дипломатских односа у контексту европских утицаја на српско друштво у 19. и почетком 20. века, Уводно предавање на Академском скупу у Националном архиву Шпаније у Мадриду 16. новембра 2016, ''Краљевина Србија и Краљевина Шпанија/El Reino de Serbia y el Reino de Espana'', Архив Србије, Београд 2017, 15-27.

    82.Yugoslavia: The 1950 Cultural and Ideological Revolution, ’’The Balkans in the Cold War’’, Palgrave Macmillan, London 2017, 285-305.