|
|
 |
|
Početna strana
> Projekti
> SRBI I RASPAD JUGOSLAVIJE (Uzroci i posledice)
Istraživački projekat:
"SRBI I RASPAD
JUGOSLAVIJE (Uzroci i posledice)"
 |
Mile Bjelajac
rukovodilac
realizacije Projekta | Krajem februara 2002.
godine Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Srbije (MNTR),
posle provedenenog postupka međunarodnih stručnih recenzija i drugih
konsultacija stručnih tela, prihvatilo je da u celini finansira
projekat Instituta za noviju istoriju Srbije - Srbi i raspad
Jugoslavije (Uzroci i posledice). Na Projektu su angažovani svi
stručni saradnici instituta. Rukovodilac realizacije Projekta je dr
Mile Bjelajac, naučni savetnik INIS-a.
Projekat je u
svojoj osnovi pripada oblasti istorijske nauke, ali u toku njegove
realizacije u punom obimu će se primenjivati multidisciplinarni
pristup. U toku izrade Projekta, obavljene su konsultacije sa
stranim institutima i istaknutim naučnicima koji se bave istorijom
jugoistočne Evrope. Oni su izrazili spremnost da se aktivno uključe
u saradnju tokom njegove realizacije.
U projektu Srpski
faktor i raspad Jugoslavije (Uzroci i posledice) definisani su u
predmet istraživanja, konkretni sadražaji i postavljen bliži cilj
istraživanja, ali i naznečeni pravci rada za dalji period. Usvojeni
predlog Projekta takođe referiše o stanju istraženosti navedenih
oblasti u Jugoslaviji i svetu.
Prilikom koncipiranja Projekta
pošlo se od konstatacije da postoji pojačan interes za Balkan i
Jugoslaviju u svetu, koji je u poslednjih deset godina stimulisao
produkciju (nekoliko hiljada naslova) monografija, studija, memoara,
članaka. Održane su desetine uglavnom multidisciplinarnih naučnih
ili ekspertskih konferencija, okruglih stolova i workshop-ova širom
sveta. Na svetskim univerzitetima povećan je broj magistarskih i
doktorskih istraživanja na ovu temu. Temom Balkana se bave
specijalizovani vladini ili univerzitetski instituti (obično Centers
for Russian and East European Studies, ili The Research Institutes
for South East Europe). U mnogim zapadnim i srednjeevropskim
zemljama osnovani su važni dokumentacioni centri koji servisiraju
potrebe vlada ali i ostalih istraživača. Ako prihvatimo analize
priznatih zapadnih eksperata (G. Stokes, J. Lampe, D. Rusinow, I.
Berend, L. Cohen, S. Woodward, S. Pavlowitch, J. Allcock, R.
Broobaker, M. Todorova, R. Hayden, V. Goldsworthy, S. Kent i dr),
možemo utvrditi da je u većini slučajeva kod objavljenih radova reč
o ''instant istoriji'' (Instant history). Istoričarima nedostaju
relevantni izvori. Upućeni su da se oslanjaju na medije i lično
iskustvo. Kvalitet ugrožava karakter starije naučne produkcije,
selektivno korišćenje već postojećih izvora i političko svrstavanje
autora. Neki među ekspertima upozoravaju na štetnost
pojednostavljenih teorija kojima se pokušava objasniti Balkan i
jugoslovenska kriza. Postoji konsenzus da bez obzira na kvalitet
pojedinih radova oni imaju velikog uticaja na političare (npr.
knjige o Bosni i Kosovu). U zemljama jugo-naslednicama, potreba da
istorijska nauka legitimiše motive secesije ponovo su otežali stanje
u razumevanju uzroka kao i građanske ratove koji su nastupili u
poslednjoj deceniji 20. veka.
Drugi podsticaj formulisanju
Projekta, njegovih sadržaja i ciljeva, došao je kao rezultat našeg
uvida u pristup i istraženost teme u samoj zemlji. Više istorijskih
instituta angažovano je na pojedinim temama, kao i pojedinci sa
univerziteta. Politikološka i sociološka analitika idu ispred, ali
im manjkaju proverena istorijska znanja, mnogo se barata
pretpostavkama. Uočeni su problemi dosadašnje interpretacije
predistorije raspada jugoslovenskih struktura. Pisano je kritički o
rezultatima jugoslovenske istoriografije do 1991. godine. Njene
slabosti bile su najevidentnije za period SFRJ (dihotomija
normativno-stvarno). Raspad države omogućio je slobodnije pisanje o
nekadašnjim tabu temama, objavljena je važna arhivska građa,
hronologije, savremenici su se oglasili memoarima i dnevnicima.
Posebno su brojni radovi koji su imali u fokusu predistoriju krize
1987-1991 i početak građanskog rata. Više pisaca pokušalo je, pored
uloge domaćih faktora, da sagleda i oceni ulogu i interese
međunarodnih činilaca. Rekonstrukcija i sagledavanje globalnog
konteksta za sada se pokazala i kao najzahtevniji zadatak. Na ovom
poslu su se našli novinari, publicisti, najistaknutiji akteri,
civilni i vojni, pravnici, sociolozi, politikolozi i istoričari.
Održan je i veći broj multidisciplinarnih skupova u organizaciji
nevladinih organizacija posle čega su objavljivani zbornici radova.
Održani su i međunarodni naučni skupovi u organizaciji INIS, ISI,
Istorijskog instituta SANU. Mnogo je ishitrenih i polarizovanih
odgovara. Evidentan je nedostatak kritičke recepcije i ažurno
praćenje inostrane produkcije o ovoj temi i orjentisanje domaćih
projekata na proveru ključnih kontroverznih mesta o karakteru
srpskog faktora.
U najkraćem, predmet istraživačkog Projekta
je određivanje mere uticaja srpskog faktora na stvaranje i
razbijanje Jugoslavije, njegova stvarna uloga tokom 70 godina njenog
trajanja, uticaj na (ne)stabilnost Balkana u XX veku i posledice po
Srbe i region nakon nestanka SFR Jugoslavije. To je, dakle, iskustvo
od celog jednog veka. Na drugim nivoima istorijskog fenomena koji
određujemo ka ''srspki faktor'' stoji potreba preciznog sagledavanja
dvojnosti identiteta (srpstvo-jugoslovenstvo), karaktera te
dvojnosti i posledice. Nadalje predmet istraživanja biće podeljenost
unutar srpske nacije, povodi, karakter, posledice. Od posebnog
značaja za razumevanje prostora biće realizacija Projekta u domenu
predmeta - Kako su Srbi videli druge i kako su drugi videli Srbe? U
tom kontekstu biće i odgovori na pitanja šta je koncept ''Velika
Srbija'', ''velikosrpska hegemonija'', ''unitarizam''. Na kraju
predmetom ovog projekta uključena je analiza -''Slučaj
Jugoslavija'': multietnička i verski raznolika zajednica - između
modernog i retrogradnog .
Elementi strukture (sadržaja)
Projekta treba da služe valorizovanju prethodno postavljenih
hipoteza o karakteru srpskog društva (njegova struktura, elite,
seljaštvo, građanstvo, građansko društvo, identitet -
srpstvo-jugoslovenstvo, mentalitet, način života i proizvodnje,
kultura, religija, običaji, tradicija, migracije). Kombinacija
društvene i političke istorije daće one neophodne elemente za
proveru najvažnijih hipoteza. Mađu njima, sadržaj Projekta će
obuhvatiti detaljnu operacionalizaciju pojma ''Velikosrpska
hegemonija'' (koncept ''Velika Srbija'', ''Unitarizam''), kako bi
se, merenjem svih merljivih elemenata (mesta donošenja najvažnijih
odluka, nacionalna struktura uprave na svim nivoima, nacionalna
struktura u partijama, ekonomska politika i finansije, školstvo,
prosvetna i kulturna politika, pitanja bezbednosti, odnosi prema i
među verskim zajednicama i dr) na osnovu dostupnih izvora, ovaj
politički slogan sveo na svoju pravu istorijsku meru. Ovo je od
krucijalnog značaja jer je pojam dobio značenje samorazumljivog
aksioma i postao standardna politička formula. Njegova upotreba
prati čitav prethodni vek i evidentno ulazi u novi. Približavajući
se odgovoru na ključnu hipotezu da li je jugoslovensko trajanje bilo
vreme srpske hegemonije (i u kom obliku) za ostale južnoslovenske
narode i nacionalne manjine, odgovaramo i na meru uticaja srpskog
faktora u jugoslovenskim dešavanjima početkom 1990-ih. Srpski slučaj
pored jugoslovenskog ima i svoj globalni konteks bez koga se ne može
razumeti ni slom SFRJ. Ratovi u 20. veku su deo svetske istorije i
uključivali su srpsko pitanje u širi kontekst odnosa velikih sila
(tzv. ''Istočno pitanje'', ''Versajski sistem'', svetski ratovi,
tampon zona u vreme ''hladnog rata'', ratovi za sukcesiju 1990-ih).
Mereći elemente stvarnog merimo i politički diskurs (domaći i
strani) posredovan medijima, tokom jugoslovenskog trajanja i posle
raspada. Revolucija i građanski ratovi ostavili su dugotrajnu
podeljenost unutar srpskog drustva. Ova činjenica je dugo
zanemarivana iz ideoloških razloga i za posledicu je imala defektnu
istorijsku svest koja se na različite načine reprodukovala. Treba
istraživački odgovoriti kako je ostvarivana politika pomirenja posle
1918. i 1945. godine i kako je ta praksa izgledala ako je
upoređujemo sa praksom u drugim zemljama posle dva svetska rata.
Projektom su predivđena detaljna istraživanja na ovom polju. Sadržaj
Projekta obuhvata detaljno valorizovanje domaće i strane
istoriografije, posebno u naslednim zemljama, koja je nastajala iz
potrebe da se razume jugoslovenska drama i nova balkanska kriza, ali
i iz drugih vannaučnih potreba. Više redukcionističkih teorija koje
su ponudile ''uspešan'' model za razumevanje balkanskog problema
takođe će biti predmet analize u okviru
Projekta.
Istraživanjem srpskog društva (konkretnih tema iz
društvene istorije) mi nalazimo merljive i komparabilne veličine za
ocenu modernosti (procesa, kontinuiteta, diskontinuiteta) jednog
društva i odgovaramo (proveravamo) u javnosti (i naučnoj) prisutne
teze o ''inkopatibilnosti različitih civilizacija'' koje su dovele
do zakonomernog raspada Jugoslavije, odnoso o karakteru
''istočno-bizantijske kulture''. Sistematizovanjem znanja o državi i
institucijama, političkim organizacijama (strankama) i političkom
delovanju, kao i globalnom kontekstu, najneposrednije se odgovara o
meri uticaja srpskog faktora u prošlom veku, a posebno u razbijanju
Jugoslavije 1991. Ovo je izuzetno važno za razvoj kritičke društvene
svesti, bolje razumevanje sa svetom, kvalitetniju nastavu istorije
na svim nivoima. ''Srpski-jugoslovenski slučaj'' nisu unikum regiona
ili sveta, civilizacijski mogu se upoređivati u svim elementima sa
praksom koja je vladala u svoje vreme, odnosno na određenim
istorijskim presecima. Tek taj komparativan pristup daje pravu meru
lokalnog ''slučaja''.
Fundamentalna istraživanja treba da
zamene ''opšte pretpostavke'', predubeđenja koja vuku svoje korene
iz političkog govora. Dakle, pred INIS-om je veliki zadatak,
analitika postojećeg i originalni istraživački doprinos
prevazilaženju kontroverzi.
|
|
|
|
|
|
|
| |
